Sveže i suve smokve obiluju vlaknima koja snižavaju nivo holesterola. Stari Grci su izrazito poštovali smokve, pa su tako zakonom zabranili izvoz najkvalitetnijih vrsta, a rimska legenda kaže da se vučica, koja je hranila Romula i Rema, odmarala ispod smokvinog drveta. Za smokve se veruje da potiču iz Egipta, odakle su stigle na Krit, a oko 9. veka p. n. e. u Grčku.
Smokve su dobar izvor kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak, a samo pet smokava na dan osigurava više od 20 odsto preporučene dnevne količine vlakana. Zato su smokve odlične za varenje. Čaj od lista smokve se preporučuje dijabetičarima jer reguliše nivo insulina. Velika količina kalcijuma u smokvama pozitivno utiče na gustinu kostiju. Smokve snižavaju nivo triglicerida u krvi.
Smokve zaustavljaju rast nekih ćelija raka. Sadrže i do 80 odsto vode, a istovremeno su voće sa najvišim nivoom prirodnih šećera, pa su izuzetan izvor energije, a pomažu i rad mozga, koncentraciju i pamćenje. Visoke koncentracije glukoze i fruktoze u smokvi predstavljaju zdraviju zamenu za beli šećer.