Naime, ukoliko se nastavi sadašnji trend, do kraja treće decenije ovog veka će 50 do 51 odsto Amerikanaca i 45 do 52 odsto Amerikanki imati indeks telesne mase (BMI) 30 ili više, prenosi Rojters.
Prema poslednjim raspoloživim podacima - za 2007. i 2008. godinu - u SAD je tada bilo gojazno oko 32 odsto odraslog stanovništva.
U Britaniji će do 2030. među muškarcima procenat gojaznih da se poveća sa sadašnjih 26 na 41 do 48 odsto, a među ženama sa 26 na 35 do 43 odsto, predviđaju stručnjaci Oksfordskog univerziteta.
Gojaznost se, inače, dovodi u vezu sa šećernom bolešću, rakom, srčanim bolestima i šlogom. Na osnovu toga dva tima su izračunala da bi američki troškovi za lečenje navedenih bolesti zbog učestalije gojaznosti do 2030. bili povećani za 48 do 66 milijardi dolara godišnje, dok bi britanski troškovi bili uvećani za 1,9 do dve milijarde funti godišnje.
To ukazuje da bi od efikasnije politike promovisanja zdravije težine i te kako bilo ekonomskih koristi, ističu američki i britanski stručnjaci.
Danas u svetu ima oko 1,5 milijardi gojaznih ljudi, dok još pola milijarde ima preteranu telesnu težinu. Među decom ima 170 miliona gojazne ili one s povećanom telesnom težinom.
Trenutno gojaznost ima udeo od dva do šest odsto u zdravstvenim troškovima država. U nekim zemljama ona je već premašila pušenje kao najveći uzročnik bolesti koji je moguće sprečiti.
Pandemija gojaznosti se u svetu registruje od sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, pod dejstvom sve većeg unosa hrane, kombinovanog sa sve manjom fizičkom aktivnošću.