"Ne mogu da kažem da postoji trend povećanja, već samo da se povećava broj onih koji traže pomoć. To ne znači da se povećao broj onih koji su u problemu , objasnila je Milošinović za Tanjug.
Ona je istakla da je to dobro jer znači da se razvija i podiže svest kod ljudi da je problem rešiv odnosno da počinje da se razmišlja da je reč o bolesti a ne samo bezobrazluku, drskosti ili da neko to namerno radi i neće da prestane .
Procedura dolaska u ustanovu je prilično jednostavna, jer osobi koja traži pomoć nije potreban uput. Svako može da se javi i da zakaže razgovor sa lekarom a može da dođe i bez ikakve najave.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti radi svakog dana po 24 sata dnevno, a osobi je potrebna samo zdravstvena knjižica.
Milošinović je istakla da na lečenje može da se javi osoba koja je u problemu, ali i član porodice ili neko ko sumnja da ima kraj sebe čoveka koji boluje od neke bolesti zavisnosti, a bitan mu je iz nekog razloga i želi da pomogne.
Lečenje zavisi od slučaja do slučaja a podrazumeva, u najtežim slučajevima i hospitalizaciju, terapiju medikamentima i psihoterapiju.
"Kada se jave, lečenje počinje sa saradnikom u lečenju. To je uvek neko iz okruženja te osobe koja je u problemu. Objasni se cela procedura, odredi se vrsta terapije, uključen je ceo tim ustanove i u zavisnosti od toga šta je potrebno raditi sa svakim pacijentom, uključuju se kolege, različite profesije , objasnila je Milošinović.
Ono na čemu se radi tokom tog lečenja je uspostavljanje apstinencije, pronalaženje drugačijeg načina za sticanje finansijske dobiti, osnaživanje pozitivnih snaga, planiranje i prolazak psiholoških kriza, njihovo prepoznavanje...
Milošinovićeva priznaje da je u vremenu kada se teško dolazi do posla, teško objasniti zavisniku od igara na sreću i kockanja da je jedino moguće putem rada i zarade ostvariti egzistenciju.
"Neki od razloga koje osobe sa patološkim kockanjem opisuju kažu da im je to način za sticanje zarade, što je naravno suprotno i kontradiktorno igrama na sreću , navela je ona.
Radi se na mnogim stvarima, postoje i pravila za ponašanje u apstinenciji, što podrazumeva da im u tim prvim fazama tretmana ne može biti dostupan novac, kreditne kartice i slično. Postoje pravila ponašanja u kući, van kuće, sve dok se osoba ne osnaži i ne razviju mehanizmi odbrane , dodala je ona.
Prema njenim rečima radi se i na podsticanju zdrave komunikacije među članovima porodice, koja podrazumeva da nema nikakvih dvostrukih poruka, već da se kaže jasno, otvoreno i direktno šta se želi i namerava.
Trebalo bi da postoji jasna organizacija dana, od ujutro do uveče, šta ko radi, kako bi se dogovor ispoštovao , ističe Milošinović i dodaje da je situacija značajno otežana u porodicama gde problem sa kockanjem ima jedno od dece, često adolescent.
Oni (adolescenti) se često povlače, bivaju upućeni na sebe. Ne žele da opterećuju roditelje i porodicu svojim problemima tako da se oni samo gomilaju i množe , ukazala je ona i dodala da to sve kasnije otežava lečenje.