"Učenje na teži način se pokazalo kao najbolji način", rekla je Frans presu, vođa tima Andre-En Sir.
Stručnjaci za obrazovanje i kognitivnu rehabilitaciju bili su iznenađeni ovim otkrićem koje je u suprotnosti sa uvreženim mišljenjem da greške prilikom učenja škode pamćenju starijih i da je pasivno učenje bolje za stariji mozak.
"Naučna literatura tradicionalno je prihvatala učenje bez grešaka kao bolje za starije pojedince", rekla je Sir. "Naša studija je, međutim, pokazala da ako stariji uče materijal koji je konceptualan i gde mogu da uspostave vezu između svojih grešaka i tačnih informacija koje treba da zapamte, onda će u tim slučajevima greške biti korisne za proces učenja .
Tokom dva različita testa, naučnici Bajkrest Rotman instituta u Torontu upoređivali su rezultate vežbi pamćenja 45 odraslih osoba starih dvadesetak godina sa 45 osoba starih oko 70 godina.
Primenjene su dve metode učenja. Prva je podrazumevala pasivno učenje gde su učesnici morali da pamte kategoriju poput "cvet" i srodnu reč poput "ruža".
Drugi metod je podrazumevao učenje uz greške gde je pružana kategorija ali je učesnik morao da pogodi srodnu reč.
Razlika u dva metoda je poput čitanja knjige i pasivnog gledanja filma. "Potreban je kognitivan napor da bi ste sami došli do odgovora , rekla je Sir.
Mozak proizvodi bogatije asocijacije i veze kada mora da traga za odgovorima dok pasivno učenje manje podstiče mozak jer je tačan odgovor obezbeđen.
U oba testa, učesnici su se setili konteksta traženih reči bolje ako su do njih došli sistemom "greške i pokušaja", i to je naorčito bilo tačno za starije.