"Možete da se šalite da se na sastancima osećate kao da imate moždanu smrt, ali naši rezultati ukazuju na to da oni mogu da deluju tako da vam umrtve mozak", rekao je jedan od autora istraživanja, Rid Montegju (Read Montague) sa američkog Univerziteta Virdžinija (Virginia Teć).
On kaže da na sastancima postoji posebna socijalna dinamika koja ne samo da može da učini da se čovek oseća glupo već i da deluje na taj način.
Sve što je potrebno jeste kolega koji izgleda pametniji od nas, kada on ili ona drži prezentaciju. To može da učini da se osećamo glupo i može da poremeti način na koji naš mozak obrađuje informacije, kaže drugi autor studije Kenet Kišida (Kenneth Kishida).
Naučnici su posmatrali moždanu aktivnost ljudi dok su radili u grupi da bi utvrdili kako sastanci utiču na sposobnost razmišljanja.
Na početku studije, 70 studenata dobrovoljaca uradilo je test inteligencije koji je pokazao da imaju prilično visok koeficijent (IQ), u proseku 126. Nakon toga su podeljeni, a nekima od njih je skeniran mozak.
Ti odabrani studenti su potom radili drugi IQ test, ali su dobijali informacije o tome kako su rangirani u odnosu na ostatak grupe svaki put kada bi odgovorili na neko pitanje.
Iako su ti studenti bili dobro usklađeni sa ostalima iz grupe u odnosu na početni IQ, mnogima od njih su rezultati dramatično opali kada su stalno dobijali povratne informacije kako stoje u odnosu na ostale kolege.
Skeniranje mozga pokazalo je i da je samo podsećanje kako ostali u grupi prolaze na testu bilo dovoljno da se aktiviraju delovi mozga koji izazivaju strah, teskobu i emocionalni odgovor, objašnjava Kišida.
Studija može da pokaže zašto se neki takozvani "brainstorming" sastanci, posvećeni pretresanju ideja, u stvari pretvaraju u "ispiranje" mozga.