U Srbiji do sada nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od  enterohemoragične ešerihije koli, a kako je naveo direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije (KCS) Dragan Delić, rizik uvek postoji.

   "Ako se to dogodilo u Nemačkoj,  koja ima visoke standarde i lične i kolektivne higijene, može se pojaviti i u bilo kojoj drugoj zemlji", kazao je Delić ukazujuchi da inkubacija traje tri do četiri dana, a prvi simptomi su grčevi u stomaku, visoka temperatura, tečne, potom i krvave stolice....
   On je naveo i da se kod nekih pacijenata, drugog do četvrtog dana može javiti hemolitički uremijski sindorom (HUS sindrom) koji karakteriše otkazivanje bubrega, a može doći do gubitka svesti, moždanog udara i on se javlja kod pet do 10 odsto obolelih od enterohemoragične ešerihije koli.
   Govoreći o načinima lečenja koji bi mogli da daju dobar efekat, Delić je objasnio da je davanje infuzije najvažnije, jer se infuzionim rastvorima smanjuje nivo toksina u organizmu.
   Kada je reč o antibioticima, oni se jesu pokazali dobrim, ali oni na kratko mogu uništiti bakterije, međutim iz njih se oslobađa velika količina toksina koji ostaju u organizmu.
   Na pitanje na koji način je mogla da nastane infekcija u Nemačkoj, Delić je objasnio da je reč o fekalno-oralnoj infekciji.
   Takođe, je dodao da je reč o bakteriji koja postoji u crevima stoke i ona posle izbacivanja iz organizma kontaminira povrće, vodu, hranu na poljoprivrednim posedima...
   Ona posle toga, prljavim rukama ili konzumiranjem hrane ili vode koja je kontaminirana, može dospeti u organizam.
   Smrtonosna bakterija - enterohemoragijska ešerihija koli od koje je u Nemačkoj umrla najmanje 21 osoba, nalazi se, najverovatnije, u klicama soje i drugih žitarica, pronađenim u jednom bio-vrtu u Donjoj Saksoniji, koji je već zatvoren.

   Profesor Poljoprivrednog fakuleta Andreja Rajković kazao je da će biti veoma teško utvrditi kako je potekla ta bakterija.
   Rajković je kazao da bi samo preoravanje zemljišta za koje se utvrdi da je kontaminirano bilo nedovoljno, jer to ne bi moglo da uništi bakteriju već samo da je raspodeli u dublje slojeve ili po površini.
   "Bilo koja kultura koja se tu zasadi imaće šanse da bude kontaminirana, a jedino bi mogla da bude izlečena antibioticima i hemijskim preparatima", naveo je Rajković neke od mogućih mera "izlečenja" kontaminiranog zemljišnog poseda.
   Rezultati vanrednih kontrola u pet gradova Srbije pokazali su da u krastavcima na domaćem tržištu nema prisustva bakterije ešerihije koli, i da su svi uzorci ispravni i bezbedni za upotrebu.
   Vanredne kontrole krastavaca obavljene su u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Zrenjaninu, na kvantaškim pijacama i u veleprodajnim objektima gde su mikrobiološke analize obuhvatile i paradajz, zelenu salatu i tikvice.
    Potvrdjeno je da se u Srbiju nisu uvozile klice pasulja, niti klice drugih biljaka za koje se sumnja da su verovatni izvor zaraze ešerihijom koli u Nemačkoj.
   U cilju ranog otkrivanja bolesti, pooštren je epidemiološki nadzor na teritoriji Srbije, a svaka sumnja na infekciju uzrokovanu enterohemoragičnom ešerihijom koli mora odmah biti prijavljena nadležnom institutu-zavodu za javno zdravlje koji informacije prosledjuju Institutu za javno zdravlje Srbije.
     U cilju prevencije obolevanja stručnjaci preporučuju redovnu higijenu ruku (i nakon korišćenja toaleta i kontakta sa životinjama), temljeno pranje i čuvanje namirnica, korišćenje higijenski ispravne vode, termička obrada namirnica na odgovarajućoj temperaturi (oko 70 stepeni), sprečavanje unakrsne kontaminacije u prostorijama gde se priprema hrana.
   Takođe, se preporučuje održavanje higijene pribora i površina, izbegavanje konzumiranja nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda, kao i nepasteritzovanih sokova.