Kubanci su, nakon 25 godina istraživanja, počeli da proizvode vakcinu protiv raka pluća. Zasad je vakcina sa nazivom "cimavaks-EFG" testirana na više od 1.000 pacijenata, a bolesnicima se, uobičajeno za Kubu, deli besplatno.
Inače, na Kubi je pušenje deo kulture, a rak pluća je jedan od najčešćih uzroka smrti. Zbog toga su naučnici posvetili proteklih četvrt veka istraživanju kako da izleče opaku bolest.
Prema navodima kubanskih lekara, nova vakcina nema preventivnu funkciju, ali utiče na proteine koji se luče kod nekontrolisanog rasta ćelija. Stručnjaci se nadaju da bi agresivni rak pluća u poodmakloj fazi mogao da se pretvori u hroničnu bolest, koja može da se kontroliše.
Doktorka Žizela Gonzales, deo istraživačkog tima, veoma je optimistična u vezi sa novom vakcinom.
- Ona ne može da se koristi kao prevencija, ali bi mogla da rak u poodmakloj fazi pretvori u bolest koja se kontroliše. Za sada se pokazalo da ona znatno popravlja stanje kod pacijenata u kritičnom stanju - navela je Gonzalesova.
Srbi skeptični
Vakcina "cimavaks-EFG" mogla bi da bude i spas za građane Srbije koji boluju od najsmrtonosnijeg i najčešćeg malignog oboljenja u našoj zemlji - raka pluća. Od te opake bolesti u Srbiji godišnje umre 3.000, a oboli 4.800 građana, po čemu naša zemlja zauzima treće mesto u Evropi.
Mada ističu da su kubanski lekari dobri, naši onkolozi sa rezervom prihvataju vest o novoj vakcini. Istina, oni objašnjavaju da većina zemalja traga za injekcijom koja bi, kao i kubanska, kancer u podmakloj fazi pretvarala u hroničnu bolest koja može da se drži pod kontrolom.
Profesor dr Gordana Radosavljević Ašić, direktor Klinike za plućne bolesti i tuberkulozu Kliničkog centra Srbije, objašnjava da je to jedan od puteva kojim se traži lek za rak pluća.
- Takvim istraživanjima se bavi više zemalja. Znam da su Kubanci takođe radili na tome, ali nisam videla da su objavljeni naučni rezultati koji to i potvrđuju. To bi, naime, trebalo da bude jedna nespecifična stimulacija odbrambenog sistema, sa idejom da pojača otpornost organizma. Ali, svako takvo istraživanje trebalo bi da ima potvrdu na velikom broju bolesnika - rekla je dr Radosavljević Ašić, i dodala da Kuba, kao i SAD i Kina, ulažu značajna sredstva u naučna istraživanja.
U vezi sa novom vakcinom skeptičan je i upravnik Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine prof. dr Branislav Perin. On kaže da će u jednu takvu vest verovati tek nakon što bude "promovisana u ozbiljnim krugovima u svetu medicine".
Kastro i dalje živ
Međutim, da kubanski lekari znaju šta rade pokazuju mnogi primeri. Naime, bivši lider Kube Fidel Kastro (85), koji je vodio zemlju skoro pola veka, povukao se zbog zdravstvenih problema iz javnog života i krajem jula 2006. predao vlast mlađem bratu Raulu. Iako nije obelodanjeno tačno o kojoj bolesti se radi, sumnja se da Kastro ima rak. Od njegovog povlačenja sa vlasti do sada, komunistički vođa se sporadično pojavljivao u javnosti, a svaki put sve bolje i bolje izgleda. Poslednje njegove fotografije objavljene su 9. septembra ove godine, na kojima čio i veseo daje intervju za jednu venecuelansku televiziju.
Takođe, lider Venecuele Ugo Čavez nedavno je na Kubi operisao rak. Iako nije naveo o kom tipu raka je reč, Čavez je izjavio da je operacija bila uspešna i da će dalje lečenje nastaviti na Kubi.
U prilog dobrom zdravstvenom sistemu na Kubi ide i film "Siko" čuvenog kontroverznog reditelja Majkla Mura. On je u martu 2005. odveo nekoliko ljudi koji su učestvovali u spasavanju žrtava terorističkih napada 11. septembra 2001. na Kubu radi lečenja. Mur je snimao film o katastrofalnom zdravstvenom sistemu u Americi, pa je istraživao više zemalja, od suseda Kanade, do Britanije i Francuske. Vrhunac je bio odlazak na Kubu, čiji je zdravstveni sistem Mur prikazao kao izvrstan. Zbog toga što to je vodio grupu ljudi na lečenje na Kubu, Mur je bio pod istragom jer je ta zemlja pod embargom SAD.