Istraživanje je obavljano na hiljadama obolelih od šizofrenije i kontrolnoj grupi zdravih osoba, prenosi AFP.
"Većim razumevanjem genetske i biološke baze ove bolesti, možemo da razvijemo bolje dijagnostičke testove za nju, kao i bolje načine lečenja", istice vođa istraživanja Aleksander Nikolesku.
Unapređenim testovima bi se moglo, na primer, utvrditi da li su deca iz porodica u kojima ima šizofreničara pod povećanim rizikom da i sama obole, napominje Nikolesku.
Ukoliko bi se utvrdilo da jesu, lekari bi ih pažljivije pratili, savetovali bi im da izbegavaju stres, alkohol i drogu, a koriste dodtke ishrani kao što su kapsule omega-3 masnih kiselina, pa čak i da preventivno koriste antipsihotičke lekove da bi se sprečio potpuni razvoj bolesti.
Oboleli od šizofrenije uobičajeno čuju glasove, sklone su paranoji, nesuvislom govoru i nejasnom mišljenju. Procenjuje se da ta bolest pogađa jednog od sto ljudi.
"Neki od gena i bioloških mehanizama koje smo otkrili, mogu da se iskoriste za razvoj novih lekova, kao i za korišćenje kod šizofrenije nekih medikamenata koji su dosad primenjivani samo kod nekih drugih poremećaja", kaže Nikolesku.
On naglašava da geni "nisu sudbina" i da okolina takođe igra ulogu u izbijanju bolesti. Geni za koje je utvrđeno da su odgovorni za šizofreniju, igraju ulogu u moždanoj povezanosti, tako da kod nekih pojedinaca dovode do veće kreativnosti, dok druge teraju u bolest "ukoliko ima isuviše genetskih mutacija, u pogrešnoj kombinaciji i stresnom okruženju".