Laura Avanco i Dženifer Morton sa Univerziteta Kembridž pratile su gen koji kod genetski modifikovane ovde izaziva Hantingtonov sindrom, bolest koja izaziva oštećenje nervnog sistema i senilnost. Kako bi uspešno pratili napredak u lečenju ove bolesti, sastavile su niz testova kojima bi se proveravale sposobnosti ovaca.Testiranje je sprovedeno nad sedam ženki. Jedan od testova sastojao se od tora i dve kante različitih boja, od kojih je jedna bila puna hrane. Ovce su brzo shvatile da se hrana uvek krije u plavoj kanti, pa su odmah po ulasku u tor jurile prema njoj. Kad je hrana premeštena u žutu kantu, ovce su se prilagodile. Nisu se dale prevariti čak ni kad je pored kante u kojoj je hrana postavljen drugi predmet, koji je služio kao znak "hrana je ovde".Posle ovih jednostavnijih testova, prešlo se na proveravanje sposobnosti preusmeravanja pažnje, što zahteva visok stepen mentalne kontrole. Umesto plave i žute kante, postavljene su ljubičasta i zelena. Ovce su povezale ono što su naučile oko biranja kante i primenile to na nove boje. Prošle su čak i onaj teži deo, koji uključuje menjanje oblika kante, a ne samo boje. Ni to ih nije omelo.Ostale neverojatne sposobnosti ovaca uključuju međusobno prepoznavanje lica, pamćenje partnera i do dve godine i razlikovanje pasmina. Razlikuju i razne biljke, pamte put kroz lavirinte, a ni društveni život im se ne svodi samo na žvakanje - ovnovi obično ostaju dugogodišnji "drugari", pa čak i brane jedan drugog kada dođe do frke.Dakle, drage ovce oprostite nam našu zabludu.