Morison je rođen u Melburnu na Floridi 8. decembra 1943. godine u porodici škotskog porekla. Otac mu je bio admiral američke mornarice pa je Morison odrastao u strogoj porodici.
Posle završene osnovne škole, živi sa babom i dedom u Klirvoteru. Život sa strogim starcima nije mu odgovarao, jer je već tada voleo alkohol.
Prebacuje se na Državni univerzitet Floride u Talahasiju, a 1964. godine se, uprkos progovorima roditelja, seli za Los Anđeles gde je nastavio svoje nezavršene studije filma.
Od malena je pokazaivao sklonost ka književnosti, poeziji, religiji i filozofiji i psihologiji i ta interesovanja su se jasno odrazila u njegovom razvoju kao pesnika i muzičara, odmetnika i hedoniste koji je voleo nastupe sa elementima pozorišta.
Na njega su snažno još od tinejdžerskih dana uticali filizof Fridrih Niče, kao i francuski simbolisti 19. veka Bodler i Rembo, a posebno engleski pesnik Vilijam Blejk. Takođe je bio privučen francuskim piscem Lujom Ferdinandom Destušom, poznatijim pod imenom Selin i njegovom knjigom "Putovanje na kraj noči".
Morison je posebno bio privučen mitovima i religijom Indijanaca. Još dok je bio dečak, njegova porodica se preselila u Novi Meksiko gde se upoznao sa indijanskom kulturom. Fasciniranost indijanskom kulturom odražavala se i u njegovim pesmama i poeziji, ali i u scenskom nastupu.
Posle završenih studija, Morision vodi boemski život provodeći mnogo vremena na plaži Venecija. Tada počinje redovno da uzima LSD, a hrani se krajnje oskudno, tako da nekada punački mladić postaje mršavi kralj roka ovekovečen u čuvenoj seriji crno-belih slika Džoel Brodski pod imenom "Sesija mladog lava" u koju je uključena i kultna poza razapetog Hrista koja je bila na omotu ploče "Best of the Doors".
Morison ubrzo potom sa kolegom sa fakulteta Rejom Manzarekom osniva "Dorse" i ubzro im se pridružuju bubnjar Džon Densmor i gitarista Robi Kriger .
Ime "Dors" (Vrata) inspirisano je knjigom Oldosa Hakslija "Vrata opažanja" i Blejkovim citatom: "Kada se vrata opažanja očiste, bilo koja stvar će se pojaviti čoveku onako kako jeste, beskrajna".
Zvuk "Dorsa", sa Morisonovim dubokim, zvučnim baritonom, praćen Manzarekovim klavijaturama, Krigerovom gitarom koju je svirao pod uticajem flamenka i klasike i Densmorovim tečnim udaranjem u bubanj bio je jedinstven. Njihovoj posebnosti doprinela je i činjenica da nisu imali bas gitaru u postavi.
Grupa je razvila novu podlogu za muziku, sa Morisonovim kompleksnim stihovima koji su istraživali teme poput seksa, misticizma, droge, ubistva, ludila i smrti.
Iako je Morison poznat po pisanju kompleksnih tekstova za grupu, značajan doprinos dao je Kriger koji je sam ili zajedno sa Morisonom napisao neke od najvećih pesama grupe, uključujući "Light My Fire i "Touć Me .
Morison i Manzarekov snimaju promotivni fim za "Break On Through , koji je bio njihov prvi singl. Spot je bio jednostavan ali profesionalno urađen i grupa je i kasnije nastavila da pravi inovativne spotove za pesme "Unknown Soldier i "People Are Strange .
"Dorsi" su prvi put primečeni 1967. godine, nakon potpisivanja za "Elektra Rekords". Singl "Light my Fire", koji je napisao Kriger, bio je hit juna 1967. Izdavanjem drugog albuma "Strange Days", grupa postaje jedan od najpopularnijih rok bendova u SAD. Njihova mešavina bluza i roka sa primesama psihodelije do tada nije bila poznata. Unapredili su rok muziku svojim daljim radovima, uključjuči pesme The End i "When a Music's Over i proširenu svitu koju su svirali na koncertu "Celebration of Lizard ..
Krajem 60-tih, Morisonom nekada vitak pevač počinje da se goji zbog svog intezivnog pijančenja. Iako ga omot albuma iz 1970. "Absolutely Live prikazuje kao doteranog, sveže obrijanog u kožnim pantalonama, ta fotografija je zapravo bila slikana dve godine ranije.
Morison je živeo po modelu često ponavljanog citatata Vilijama Blejka: "Put razuzdanosti vodi ka palati mudrosti". Pre formiranja "Dorsa", uzimao je velike količine LSD, ali se ubrzo po stvaranju grupe prebacio se na obilno konzumiranje alkohola učestvijući u raznim bahanalijama. Nekada je dolazio na snimanja pijan.
Tokom koncerta u Majamiju 1969. godine, pijani Morison je optužen i naknadno osuđen zbog nepristojnog ponašanja i navodne javne golotinje što je dovelo do otkazivanja mnogih zakazanih koncerata.
Nakon poduže pauze, grupa se ponovo okupila da bi snimila krajem 1970. ono što će se ispostaviti kao poslednja ploča sa Džimom Morisonom, "L.A. Woman . Ovaj album učvrstio je povratak grupe svojim muzičkim korenima.
Iako je Morison bio dobro poznat pevač i pesnik, imao je probleme da izda svoju poeziju. Nakon mnogo razmatranja i pomoči pesnika Majkla Meklura, Morison je uspeo da izda dve knjige "The Lords / Notes on Vision" i "The New Creatures". Obe knjige su bile posvećene Pameli Suzan (Karson).. Ovo su bile jedine dve knjige koje su izdate za Morisonovog života.
Morisonu, velikom zavodniku, nikada nije nedostajala pažnja žena, uključujući i njegovu dugogodišnju pratilju, Pamelu, koji je predstavljao kao svoju kosmičku suprugu i kojoj je u svom testamentu ostavio svu svoju imovinu.
Morison je imao avanture sa svojim obožavateljkama. Imao je i brojne kratke izlete sa poznatim ličnostima, uključujući Niko iz "Velvet andergraund". Posle njegove smrti podneto je više od 20 zahteva za priznavanje očinstva.
Morison se marta 1971. preselio u Pariz sa namerom da napravi pauzu od koncerata i da se koncentriše na pisanje, ali ubrzo umire 3. jula 1971.. u kadi u 27. godini.
Mnogi biografi su tvrdili da je to bilo zbog predoziranja drogom, ali u zvaničnom izveštaju je zapisano da je uzrok otkazivanje srca. Sahranjen je u Uglu pesnika na poznatom groblju Per la Šez u istočnom Parizu. Njegov grob je, pored Ajfelove kule i Trijumfalne kapije jedno od najposečhenijih mesta francuske prestonice.